Ček da rezervišem grobno mesto

Kad ti neko krene sa pričom, pa znaš da ti neće oduzeti pet, petnaest ili dvadeset minuta dragoceno protraćenog vremena, već može da tupi satima i satima. Da bar znaš da si osiguran kad primetiš da truliš, a on još vergla. Može i kad ti ortak predloži neki šešeljevski podvig.

-Ijao, baš mi je drago da sam te videla! Moram da ti ispričam nešto...
-Nemam vremena, gubim vreme kod kuće.
-Ma, samo pet minuta.
-Aj, sačekaj samo minut da rezervišem grobno mesto, pa ti nastavi. Probudi me kad umrem, ok? Prošli put sam te pitala koliko je sati, a ti si mi objasnila zašto si evangelista (istinita priča).
___________________________________________________________________
-Imam jednu odličnu ideju!
-Sigurna sam.
-Ne, ozbiljno! Naš da se komšijina kuja oštenila, rasni štenci, bre!
-Kuja Sime-ludaka, ona Ehidna?
-Ma, nije ona tako opasna kao što ti se čini. Ti zamajavaj keru, ja zdipim jedno i prodamo, laka para, bar sedamdes' evra svakom!
-Naravno, ček samo da rezervišem grob, ako me onaj ludak ne pogodi puškom, da me lepo rastrgne kuja koju ne smeš izvesti u šetnju bez gvozdene brnjice.
-Ako ti nećeš, ima ko će.
-Svakako, sigurna sam da ćete biti srećni u zagrobnom životu.