Opis starine, pasioniranog kartaša, kojem su dani odbrojani. Poživio dugo, u sreći i veselju, red je da ga tako i na onaj svijet isprate. A prava je zadnja karta, potrebna da se sve kockice, u ovom slučaju karte, slože, jer štono vele stari, čovjek ne umire kada mora, nego kada može.
- A mali, čiji si ti?
- Ja Radonje Veliše Vaska Jankova Popović.
- Aaa, znam Velišu, čuvenog starinu. E, često smo znali na karte zaigrat', dok je na zatvaračnicu radio. Kako je Veliša?
- Bogomi, nije dobro. Odili smo i za Beograd, vele doktori, došlo je njegovo vrijeme.
- Znači, pred glat?
- Čeka pravu.
ovako se kaže u moje selo. a vazda se kvalitetni remi igrao. Bomba, zadnja rečenica mi ispala u stihu :)
Е кад се дефка овако опише, онда је то то! Сад тачно знам на шта мислиш. Може омиљена.