Mezimica i ponos svog tate. Ako, kao klinka opsuje, ponosnom ocu je to simpatično. (Gledaj je samo, pljunuti ćale)
Ili se potuče u osnovnoj ili ispred zgrade sa nekim, opet nije, ni to loše.
( Ovde je bog pogrešio, trebala je biti muško...Nedaj se ćero, pravo među rogove!!! Neće tebe niko zajebavati!)
Pa jednog dana dođe kući i kaže da je trudna. I to će se nekako preživeti.
(Šta je ćero, omaklo se? Eeeee... trebalo je da malo ranije misliš tom glavom, ali šta je,tu je.... Oće da bude musko ili žensko???)
Razvede se. Nje bitno ko je krivac, samo nek je ona živa i zdrava kod svog ćaleta.
(Ko mu jebe mater, nek crkne kad nije znao da te ceni. Nek si se ti nama vratila...)
Ima tu jos brdo gluposti koje ce skoro svaki ćale da oprosti. Nije ni svestan da nekada pravi veliku grešku, ali kako da ne popusti pred tužnim licem, uplakanim očima i maznim glasom svoje mezimice, koliko god da je ona zgrešila.

Ravnopravan naslednik svih očevih dugova.

Stolica.

Ne mogu da pomislim ni izmislim šta je više ljutito od osećaja kada imaš ćerke. Iskreno, razmislite o tome. Sav težak posao koji ste uložili u svoju prelepu devojčicu - čitajući njene priče pred spavanje, terajući je da se bavi sportskim treninzima, pazi da ima zdravu ishranu, vaspitati ju, igrati sa njom, hranite, oblačite, odgajate devojčicu najmanje 18 godina ali sve ovo ima samo jedan rezultat: Ako nemaš dece osim nje, ona mora da nastavi porodičnu krvnu liniju i eventualno shvatite da jednostavno moraćete joj dozvoliti da se uda. Da li si odgojio savršenu devojku? Super! Ali ko dobija prednosti? Muškarac koji je obećao da će voliti i braniti vašu ćerku zauvek. On dobija prednosti njene ljubazne i slatke ličnosti koja je proizašla iz načina na koji ste je odgajali.
Kao muškarac koji ima ćerku, bukvalno posvećujete najmanje 18 godina svog života jednostavno odgajanju devojke za uživanje drugog muškarca.