5....4....3...2....1.....Srecna nova godina!

Euforija, prskalice, svi skaču, piči u pozadini ‚‚Kalašnjikov" ili ,,Moji su drugovi" i u tom haosu uspevaš nekako da se provučeš do nje, a ona izgleda bogovski večeras. Treseš se ceo, ljuljaš se, voćni destilati koje si unosio prethodnih sati sada ti rasturaju percepciju - soba se krivi, zvukovi se zaglušuju, čini ti se čak i da pod podrhtava. Ma ko jebe pod sad, moraš stići tamo. Toliko dugo si cekao da kažeš to, tih nekoliko naizgled beznačajnih reči. Ona te gleda, tebe, da, pravo u tebe i izgleda nasmejano. Pa jesi li stvarno toliko smešan? Ili te ona to.....čeka? To je previše nade. Sigurno ne gleda u tebe. Ali to nije ni bitno. Ti si odlučio, da ćeš joj večeras reći sve, da ne možeš više držati to u sebi da ona mora da zna! Sklanjaš ljude koji te bukvalno zaslaču ne bi li ti čestitali jebenu novu godinu. Cela ova Odiseja i konačno si pored nje. Jebote izbliza je još lepša. Poslednji duboki udisaj, muda su sad skupljena i to je to!

Tema pismenog rada na kojem većina klinaca piše devojčicama, učiteljicama, itd. Pišu da ih vole, da su smrtno zaljubljeni u njih, da su se potukli oko prstenja za svadbu. 'Odma svadba. Jes' da ne zna ništa o njoj, sem da je ona prelepa Maja iz IV-1, al' 'ajde, ljubav je to!
Klinci pišu Maji iz IV-1, komšinici Caci, argentinskoj dogi sa trećeg sprata...a klinke?
E pa one su sasvim drugačije. Pišu o pomorandžama, o pašteti od tune, o svemu ostalom osim o krezubim dečacima i cveću, prstenju, i ostalim drangulijama koje dobijaju. I tako, fino je to. A za par godina, u zavisnosti od lošeg okruženja devojčice izrastu u žderačice muškaraca, a dečaci u momke u roze majicama i kosom k'o u one lude iz "Seks i grad". I tako, jebem li ga, čeznem da ti kažem najdublje reči. Al' one prave, uz marijače, ruže, kišu. Znaš već... A zašto? Pojma nemam. Možda zato što si mi simpatična. Možda i više od toga.