To uopšte nije sleng, ne znam ni da li je reč, ali sam ga rodio pa ga volim ko majka Čovića.
Čičolj je posebna vrsta gadnog čiče, izraz mi se sam nametnuo kada sam na ulici primetio pojavu jednog jadnog starog čike, hramao je na desnu nogu a na levu je takođe hramao ali manje, obuven u skorele slepljene vunene čarape preko kojih je navukao baletanke model leda knjaževac, za jednu od peta zakačio mu se celofan od papirnih maramica pa ga vuče, raspale pantalone sa otvorenim šlicom iz koga viri osedela pubična vegetacija, umesto kaiša konopac a na dupetu sveže usrano autentičnim i sertifikovanim govnetom, žuta mont jakna deorisana pomijama i boranijom iz narodne kuhinje, flaša blokovače što viri iz džepa, komad leba visi sa brade tip amfilohije, ne mrva nego komad, na brkovima skoreli trag sline i pletena kapa na glavi, i takav meni hoće da priđe, jednom gospodinu i masteru šumarstva pa kaže
- Dečko
- MRŠ ČIČOLJU GADNI ZAROZANI, GLJIVICE TI NA TABANIMA IMAJU SVOJE GLJIVICE, STRAŽA!
Policija ga je odvela pa možda i lišila života od batina jer je sirotinja a to se troši jer je džabe. Govnjaivko nije u životu imao ništa, ali je od svega ostao izraz "čičolj".
Eto kako oni koji nemaju ništa mogu mnogo da daju!
