Dok smo deca, jedan od ljudi kojih se najviše plašimo. Kad odrastemo zovemo ga zubar ali i dalje ga se plašimo.
Naziv za zubara koji roditelji koriste kada spominju zubara detetu. To "čika" mu dođe nešto kao umirujući faktor jer deca znaju da čike pripadaju krugu prijatelja i doboroćudnih ljudi pa samim tim na kratko spustaju svoj fajerval i dozvoljavaju da ih roditelji vode zubaru.
Kasnije...
Kasnije čika u njihovim očima izgleda kao kasapin a opiranje, plakanje, rušenje ordinacijskog inventara i grebanje stolice postaju opis trenutne situacije.
