Ladovina. Umetnik života. Osoba koja elegantnim pokretima metle čisti sebi put ka sigurnoj budućnosti. Opušteno, svirkajući svoju omiljenu pesmu, odradi poslić i ide kući da uživa. Ne zanima ga viša matematika pa nema profesionalnu alopeciju studenata tehničkih nauka. Nije opteretio svoj mozak svim mogućim bolestima koje mogu da ga zadese te nema hipohondriju karakterističnu za medicnare i farmaceute. Filozofiranje bez preke potrebe no ga interesa, niti psihologija, niti sociologija pa nema izgleda da razvije psihološku nestabilnost, fobije, panične napade ili stres. Menadžerski sindrom? Ma kakvi, on i ne zna šta je to.
Njemu stiže platica na račun uredno svakog meseca (uglavnom, zavisi od firme) tako da su mu male šanse da skrene u ludilo poput akademskog slikara koji na sred ulice grozničavo pokušava da utrapi prolaznicima svoje delo.
Za vreme koje je potrebno da prosečan student završi fakultet, izvolontira, pronađe privremni posao, pronađe stalni posao, skine se sa roditeljskog starateljstva, osnuje porodicu, krene da vraća studetski kredit i plaća kiriju u golubarniku od 30 kvadrata u potkrovlju nadogradnje - Laganezi je nasvirkao 15 godina staža, završio sa otplatom poslednje rate državne penzije, sprema sina za drugarsko veče i uživa u skečevima Kursadžija zavaljen u svojoj fotelji kraj kamina, u svojoj kućici na kraju ulice...
Fakultet. Grupa studenata sedi kraj automata za kafu i posmatra Čistača kako prazni pepeljare.
Student 1: (obraća se tiho kolegama) Čisti, čisti kad nisi hteo da učiš, he he.
Student 2: Brate, kad vidim ovog jadnika ne pada mi teško da učim za onaj kolokvijum.
Student 3: (dobacuje Čistaču) Draganče! Kako to da asistenti dolaze pešaka i biciklama na pos'o a ti nepismen cepaš novog Logana?Draganče prekida melodiju koju je zvižduckao, okreće se ka studentariji. Uspravlja se i upućuje autoritativan pogled. Uzdiže se. Sad je iznad njih. Oblak svežine sa uniforme koju je žena oprala i opeglala prethodne večeri poklapa vonj studentskih masnih kosa koje se osećaju na duvan i menzu. Kiselež dukserica sušenih u Domu je nemoćan spram Dragančetove kolonjske vode. Dramska pauza. Draganče diže obrvu. Muk. Okreće se i nastavlja da elegantno prazni pepeljare i zvižduće svoju omiljenu melodiju...
- Ovo je fantastično. Moćno, jako, samo je taj pasus rekao više no tomovi knjižurina. I ja sama sa sobom razgovaram. Povećavaš spisak razloga moje naklonosti.
Lepo me nakiti sa ovim komentarima i plusovima, povećava mi se rejting, skor stremi gornjim granicama, server vukajlije puca pod opterećenjem. Kad vidiš da sam stigao blizu Reservoir Dog-a molim te da smanjiš plusove, bojim se da ga ne preteknem i odem u minus.
Ma ajde ne kaki, ja ne laskam. Kažem mišljenje makar me spalili. I to je problem, o daaa. :) Ti piši, i opusti se. ;)
pa nisi ti veštica da te spaljuju, ono sVVitch nema veze sa vešticama a?
Ko tebe minusom ti njega plusom i kraj. Ne može da škodi. A mišljenje se ne iznosi ukoliko nije pozitivno to si već ukapirala ;)
Ego do egoa, niko ne trpi kritiku. E , neko će da pomisli da smo duplaci tj. jedna šizofrena osoba koja javno vodi dijalog sama sa sobom (kao ja na prva četiri komenta ove definicije). lololo
Neobrazloženi minusi mi govore da su dati samo zbog dužine teksta.