Letnji odlazak u opštinsku ambulantu.
Iz pakla koji vlada napolju ( nema vazduha, duva vetar koji pali zenice od toplote, ima 40 stepeni u hladu, a sunce nemilosrdno prži) ulaziš u ambulantu i - staješ na dva metra od ulaza. Pred tobom se formirala zmijetina bolesnika sa kojih kaplje vonj. Svi mlate zdravstvenim kartonima i šire miomirise po hodniku pokušavajući da se ohlade. I dok shvataš da ćeš pored kijavice i kašlja zaraditi neku stafilokoku u najmanjem slučaju i zapaljenje nosnih sluznica, počinješ da se pitaš - zašto? čemu, o svevišnji? je l' to zato što sam te psovao juče u toku tekme? je l' što varam Mirjanu? Daj mi neki znak!!!! U tom ti prilazi baba i pita da joj pridržiš posudu sa urinom. Ovo je znak, misliš. Test. Okajaću grehe, o svemogući, ako ne ovde onda nikad...
Naredna dva sata gugluješ po mozgu i tražiš svaku grešku, sve do 1. osnovne. Pročišćen si, telo ti je ispaštalo, um takođe.
