Klupica u parku na koju alkoholičar sedne da odmori kad se vraća iz blažene mu kafane, pre nego što uđe u kuću gde ga čeka pakao braka i svakodnevnice.
Soba za ispiranje u zdravstvenoj ustanovi, nešto između rajskog provoda koji ste imali do pre pola sata i pakla koji vas čeka sutradan.
Smor.
- Šefe, oćemo li raditi mi štogod danas?
- Čekamo da se podigne magla.
- A je l' bio smak sveta?
- Ne znam, ali ako jeste, sad smo u čistilištu.
- Na kvadrat.
- Jabome. Pusti neku muziku.
Letnji odlazak u opštinsku ambulantu.
Iz pakla koji vlada napolju ( nema vazduha, duva vetar koji pali zenice od toplote, ima 40 stepeni u hladu, a sunce nemilosrdno prži) ulaziš u ambulantu i - staješ na dva metra od ulaza. Pred tobom se formirala zmijetina bolesnika sa kojih kaplje vonj. Svi mlate zdravstvenim kartonima i šire miomirise po hodniku pokušavajući da se ohlade. I dok shvataš da ćeš pored kijavice i kašlja zaraditi neku stafilokoku u najmanjem slučaju i zapaljenje nosnih sluznica, počinješ da se pitaš - zašto? čemu, o svevišnji? je l' to zato što sam te psovao juče u toku tekme? je l' što varam Mirjanu? Daj mi neki znak!!!! U tom ti prilazi baba i pita da joj pridržiš posudu sa urinom. Ovo je znak, misliš. Test. Okajaću grehe, o svemogući, ako ne ovde onda nikad...
Naredna dva sata gugluješ po mozgu i tražiš svaku grešku, sve do 1. osnovne. Pročišćen si, telo ti je ispaštalo, um takođe.
