Čitao sam, ali davno...
U prevodu - nisam čitao! Knjigu nisam nit video nit otvorio. Ne znam kako izgledaju njene stranice niti koliko je obimna. Naravno, da radnju samo naslućujem, to se inače i dešava kada davno čitaš! Knjiga me ne zanima, ali se ne predajem! Nema šanse da mi zalepiš keca!
Nisam čitao, ali znam i više no što treba. I više no što je i sam pisac napisao. Milena mi je na malom odmoru rekla ponešto o likovima, Stanko mi je juče dok smo se vraćali iz škole govorio kako teče radnja, a Mara mi je ispričala neke detalje, i ja sam spreman! Ma toliko ne bih zapamtio ni da sam je čitao i izvlačio bitne pojedinosti iz knjige! Samouvereno lupam gluposti, pravim grimase kojima prizivam knjigu iz sećanja i ne dozovoljavam da me nastavnik zbuni. Čoveče, pa na kraju ispada da on pojma nema koja je to knjiga!
N: Hajde, Stefane, kaži nam zašto Hamlet odlaže da osveti oca?
Stefan: Jaooj, nastavnice, ja sam to davno čitao, ne mogu da se setim zašto odlaže da ga osvetli...
N: Osvetli? Misliš osveti?!! Pa kako to da ne znaš? Koliko god davno da si čitao, to mora da znaš!
Stefan: Joj, zbunio sam se. Da, to sam mislio... Ali, nastavnice, stvarno se ne sećam, a čitao sam, držao sam tu debelu knjigu u rukama i danima sam je prelistavao! Sve ostalo znam, on je, eto, hteo neprimetno i lukavno, na fin i najkulturniji način da svoga oca...
N: Na kulturan način? Debelu knjigu? Jesi ti siguran da si to čitao?
Učenik: Jesam, sto posto nastavnice! Pa čitao sam, evo znam da je Klaudije naglo ustajao, čudno se ponašao i odjednom je izašao i napustio film, Hamlet je tada sve shvatio..razumete?
N: Razumem ja da tebi moram da zalepim jedan, pa ti odi do biblioteke i podseti se, pa dođi da vidimo šta ćemo i kako ćemo.
