Jedna od tipičnih situacija iz knjige: Sestra npr. nekakvog serdara kaže da će se udati za junaka koji je na mejdanu osvoji. Onda se skupe junaci, a veli npr. Miljan Đokov Peru Jovovu: Đe si ti za taku đevojku, nema te šaka jada. Onda Pero ubije Miljana na mestu, a zbog krvne osvete skoče Bratonožići na Kuče te im sve muško pobiju, i poplene ovce. Onda Bratonožići skupe još i Paštroviće pa udri na Kuče, te im sve muško pobiju, i poplene ovce. Onda Cuci iskoriste priliku, te upadnu, sve muško pokolju, i naravno poplene ovce. Onda upadnu Turci dok se ovi krve, te sva sela popale, žensko odvedu u roblje, i poplene ovce. Onda zakliče neki junak: Braćo Crnogorci, ko je vitez roda Obilića, odvedoše dušmani turski ovce! Tu se onda svi na bojnom polju izmire, te za Turcima, te složno pokolju Turke, vrate stada, i još popale neke Arbanase i poplene im ovce. Onda se međusobno darivaju ovcama i sestrama, i vrati se svak u svoje brdo.

Istorijske činjenice...

Serdar: Marko, pa džaba si ti to definisao. Plagi čovječe! Bilo već! Koji si ti okužitelj! Definisao Kant!
Marko: Pa, oca mu jebem, kad se registrovao sto godina pre mene.

Priča deda unuku
-Znaš ti '41. došli Nemci na Cetinje i postroje nas sve...i kažu sada ili da vas 'ebemo ili da vas streljamo...i ona pička Milo Jovin skide gaće,pa ona pička Filip Vojinov skide gaće...
-A šta bi sa tobom deda?
-E mene su bogumi streljali!!!

Čukunđed Milisav je bia u prve redove u prvome ustanku, odma do Karađorđa(koji je takođe bia Crnogorac), prađed Stamenko se borio na Ceru, spasio pola batoljona i ubio petnaest Švaba jednom rukom, đed Vukosav je lično obuvao cipele drugu Starom i palio mu cigare, dok je baba previjala i lečila ranjenike, otac Vukoje je vazda bio međ najprvijima na radne akcije, ima i značku...a ja? Eeeem ja sam dvostruki davalac krvi, dava sam je svaki put kad je trebalo da se dobije neki slobodni dan, treba čoek i da se odmara. Ukratko, mi smo ti jedna familija koju krasi čojstvo i junaštvo.