Čoveku koji ima samo čekić sve počinje da liči na ekser
Ograničenost je nezgodna stvar. Kako i konj koji samo gleda ispred sebe, tako i čovek koji samo čekić dnrži, samo za čekić i zna.
Izmodelovan u kalupu u lutku sterilisanog mozga od strane roditelja, okruženja i drugih psihološko-društvenih faktora. Deo bezlične mase, koja zauzima prostor i troši kiseonik. Hoda dobro utabanim lakšim putem, neće kroz sneg. Neće da ostavi tragove iza sebe.
Slušač muzike na mobu bez sluški, na primer, uhvaćen šablonima ponašanja nametnutim od drugih, unutar svoje rutine, nesvestan spoljašnjeg sveta. Verovatno i sluša Grand, jer za drugo i ne zna. Kako ti njemu možeš da objasniš šta je Pink Floyd? Ili ko je Orvel? Tarantino? Ili bilo šta što postoji van njegovog sveta? Ni ne trebaš, ne rvaj se sa svinjom. Samo pazi se da ne upadneš i ti u rutinu, jer taj put je dug, ali kasno ćeš da shvatiš da je taj put krug.
- Mnogo dobar film sam gledao na teveu juče.
- Gledao sam i ja, knjiga je mnogo bolja.
- Postoji knjiga?
- Da, da, po njoj je snimljen film. Imam sve delove, ako hoćeš mogu da ti pozajmim?
- Ma ne čitam ti ja knjige.
------------------------------------------------------------------------------------
- Za koga ćeš da glasaš?
- Za broj 4.
- Pa ko je to?
- Nemam pojma, rekli mi da to zaokružim.
------------------------------------------------------------------------------------
- Aaaaarghhhhhhhhhhh. :udara kompjuter: Glupo sranje, što se restartuješ?
- Sine, nemoj silom, uzmi veći čekić.
