Veoma inteligentna i pametna životinja.Pogrešno ubačena u uvrede tipa "konju jedan" i slično.
Moj pokojni deda je imao konja koji znao sam da stane pokraj kafane ne slušajući dedine komande.Normalno deda bi poslušao sugestiju "cvetka" te bi otišao u kafanu na "koju".Ako se kojim slučajem deda odluči na koju više i zadrži se u kafani,Cvetko bi sam krenuo i otišao kući.Redovno bi deda uspeo da se posle koje više popne na kola i legne,tada bi ga cvetko odveo kući.Naravno moja baba bi vikala i na Cvetka i na dedu,jer zna da je Cvetko kriv za sve.
Imenica kojom svaka tinejdzerka (doduše,uz osmeh) časti svog druga kad je na odmoru uhvati za dupe...
Konju jedan!!!!
Životinja koju većina ljudi simpatiše, smatra pametnom, plemenitiom... a uprkos tome kad se nekom kaže "Konju jedan!" to je velika uvreda. Da stvar bude još čudnija, kad se nekome kaže "Mišu,miš moj!" to je veoma slatko tepanje, iako svi mrze miševe, a žene čak od njih bježe ko đavo od krsta.
Spomenik konju u centru Beograda. Za one koji nemaju ni malo maste, ili ne znaju za drugo mjesto u centru glavnog grada, ovaj spomenik je glavni orjentir i mjesto sastanka, tako da je oko njega vazda neopisiva guzva u kojoj je skoro nemoguce pronaci onog koga trazite.
Malo kome je poznato koji je to konj iz srpske istorije - Sarac,Jabucilo ili neki treci, ali jos je manje poznato ko je jahac na tom konju. Ovo drugo je ocigledno i manje bitno, inace bi se govorilo "kod jahaca", a ne "kod konja".
I na kraju, ovaj spomenik savrseno iliustruje sklonost sirokih narodnih masa da zaboravlja i najvece jahace, ali da konje uvek ceni i pamti.
životinja koju svako od nas uvredi više puta na dan nazivajući nekog kretena njenim imenom.
Životinja koja se, ni kriva ni dužna, poredi sa svim mogućim glupostima, koje veze nemaju s konjima. Naprotiv, konji su kul životinje, ne znam kom babunu pade na pamet da baš konje ocrni ko magarce...
Koale su gluplje na primer.
- Smrdiš ko konj.
- Glup si ko konj.
- Hladno je ko konj.
- Haha, kako je lik pao sa bajsa, ko konj...
- Koji si ti mator konj...
- Sere mi se ko konju.
- Pada sneg ko konj!
- Konj!
Životinja koja, ako je suditi po muško-ženskim odnosima, vrlo često završi kao muž od krave.
Десет хиљада старих динара почетком осамдесетих.
Огњен Страхињић: Другарице Мојсиловић, то је ваша грађанска дужност.
Мица Мојсиловић: Је л' да?А ви за то примате плату?Ај' немој да зајебаваш!Па, нисам ја од јуче!
Огњен: Добро,другарице,пристајете ли ви на сарадњу,или не?
Мица: Нема ништа без лове. Пет коња на сунце, па да пређемо на пос'о!
Najjači stepen komparacije prideva (Gramatika srpskog jezika, izdanje 2011.), nalazi se iznad superlativa. Koristi se kada je nešto najbolje u nekoj oblasti ili se želi naglasiti njegova superiornost. Konj je postao toliko jak za poređenje, da čak ni Čak Noris ne može da se proglasi konjom.
-Ovi kolači su slatki k`o konj.
-Al je dobra riba, lepa je k`o konj.
-Ne ulazite u WC, iskenjao sam se k`o konj.
-Momak ima prosek 10, pametan je k`o konj.
Возач југа.
- Леп југић... Кад си га уз'о?
- Пре неки дан.
- Кол'ко има коња?
- 46.
- 46? Зар није 45...? Ево, и позади пише 45.
- Е, ја сам четерес' шести.
Одомаћен назив за споменик кнезу Михајлу на Тргу Републике. Изрођен из незнања и бахатости. Ваљда треба ценити човека када смо му већ споменик подигли. Колико год био иритантан, увуче се под кожу, па и ја човека, ни кривог ни дужног, понекад називам Коњ. Тај назив је постао толико уобичајен да претпостављам да неки припадници млађих генерација чак нису ни сигурни ко је јахач мистериозног Коња, а блам их је да питају. Ако таквих и нема, само је питање времена када ће се појавити. Јебем ти земљу где је коњ битнији од јахача.
-Нађемо се код споменика Кнезу.
-Где је то?
-Код Коња, коњу!
Životinja koja, pored toga sto mnogo voli da trči, obožava da se ožderava,spava,da se dere, a naročito da prdi...ili se to možda samo nama čini.
Vidi onog malog , trči k'o konj. ; Uuuu...najeo sam se k'o konj!! ; Naspavao sam se kao konj... ; Sta se deres k'o konj ?!?! ; Au brate...neko je prdnuo kao konj !
Plemenita životinja čije ime krasi mnoge ljude, mada to ne zaslužuju.
˝Konju jedan˝....!!!!
a, istina je:
˝Da si malo lepši i pametniji, mogao bi biti Konj˝!!!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.