Mitsko stvorenje koje ume da se zavuče u kredenac ili natkasnu i da onda godinama gricka sebi put kroz život, nervirajući ljude i kradući im san. Preko dana se ne čuje ili bude nadglasano zvucima automobila, radijskog prenosa derbija kola, dedinog produktivnog kašlja i komšijine interpretacije Vasilije Radojčić. Predveče, kad dan zanemoća i tišina obuzme sobu, začuje se on - crv. Malo radi, pa te malo pusti da se ponadaš, a onda opet.
Crva je nemoguće naći i niko ne zna kako tačno izgleda, na primer da li ima brkove ili ne. Ili da li ima sina, koji zajedno sa njim rije, dok ne stasa, a onda oca ostavlja u prašini i nastavlja dalje kroz očvrslo biljno tkivo?
Jedan prigodan haiku napisao sam
Kuda brodim sad
Ko crv u nameštaju
U prah se krunim
Eh mozda nije ovo uredu ali podseca na nitkova znam da te tako unizavam stalno pominjem druga imena ne valja porediti ljude izvini
Добра +