-Ајде ћеро, видимо се, финоо се проведите. Мали! Дођи вамо нешто да ти кажем...
-Реците господине?
-Види, да ми вратиш ћерку у десет сати, без кашњења, без изговора, у десет! Је ли јасно?!?
-Јасно господине, има да је чувам као зеницу ока свога. Али, овај, до десет? Па сад је девет и дваеспет, ако би то могло мало дуже, ако вама не сме..
-ДЕСЕТ!