Čuvati nešto kao poslednju dragocjenost. Kao malo vode na dlanu.
-Ajde ćero, vidimo se, finoo se provedite. Mali! Dođi vamo nešto da ti kažem...
-Recite gospodine?
-Vidi, da mi vratiš ćerku u deset sati, bez kašnjenja, bez izgovora, u deset! Je li jasno?!?
-Jasno gospodine, ima da je čuvam kao zenicu oka svoga. Ali, ovaj, do deset? Pa sad je devet i dvaespet, ako bi to moglo malo duže, ako vama ne sme..
-DESET!
mora da je mislila 19h ujutru :) +