Da izađemo iz govana, da na kraju tunela najzad ugledamo svetlost, da počnemo da živimo ko ljudi, a ne ko pacovi.
Bog da nas vidi.
- Vidi, Smiljka, ja sto evra, ti stotku, deca, hvala Bogu, i oni punoletni... To ti je, ček' da izračunam... Pet stotina. Taman da platimo struju, da nam ponovo priključe, i još da nam ostane.
- E, najzad da i nama svane, Stojane.
Taj privid normalnosti natera čoveku očaj do svesti.
Juče su me noge same odvele u Dekatlon. Lepo je naći se u prodavnici koja NE prodaje hranu. I vidim da se nešto preterano radujem....i da sam uprkos tome sve tužnija i tužnija.
Privid, rekoh....