Uvod u spust koji će ti upravo prirediti osoba sa kojom razgovaraš. Znaš, nisi ti loš, biće nešto od tebe, počneš ti dobro posao, ali da nije mene ništa od toga. Ja sam mudonja i zajeban, ja sam naduvenko i da nije bilo mene, i dalje bi po ceo dan blejao u zid, jeo travu, nemao struju, igrao igrice na kompu bez monitora. Ja sam taj koji je mnogo lud i jebe, ja sam taj koji je ovde gazda i kralj, a ti možeš samo da ćutiš i spremiš se za blam koji ćeš pred svima da doživiš.
Ovo je potpuno trivijalan komentar, potpuno beskoristan jer ćete u očima drugih ispasti sisa, a u očima onog kome daješ odjeb, lik sa egom većim od planine. Al ko bre njih jebe, da nije bilo tebe ni njih ne bi bilo. Još kao klinca te hrane ovakvim glupostima roditelji, koji doduše jedini mogu da te smaraju sa da nije mene, kasnije brat, pa šef, pa žena, pa ljubavnica, pa druga ljubavnica, ali najbolje je da se završi na tome da te i sin sutra ne zajebava.
-Da nije mene, ovaj ručak danas ne bi bilo na mom stolu.
-Šta lupaš bre? Ja sam spremila ručak!
-Ženo, ne seri!
------Da nije bilo mene, ti ne bi vido sveta!
-Aj ćuti. Da nije bilo mene, još bi bila nevina.
------Da nije bilo mene, ti bi i dalje jebo onu grbavu Miru.
-Ako nastaviš da sereš, vratiću se na nju.
------Da nije bilo mene, još bi bio glup!
-Pa nisi me ti nikad ništa naučio.
-Zato ti i kažem.
