Dan kada smo marku zamenili evrom

Što bi naši stari rekli: "Sišli s konja na magarca." Dan, koji je u očima ljudi izgledao kao 4. maj 1980. još jedna ikona dobrog primera je tada pala u vodu i ostavila nas je da sami tumaramo kroz život. Moj otac i dan danas napravi lapsus pa za sto eura kaže sto maraka.
Marka, jedinica za nešto dobro, super i odlično. Da je kojim slučajem Filip Višnjić živ, sigurno bi u nekoj pesmi opisao napaćenog ratnika kako pozajmljuje sto maraka od ratnog profitera.
Kada smo računali, računali smo kroz marke, dinar nas nije toliko zanimao, pa i on da je propao lakše bi nam bilo. Švabe nismo voleli, ni danas se situacija nije promenila ali marka, to je nešto drugo. Ušla je k'o školska simpatija u naše živote i postala deo folkora. Sto maraka sa likom Klare Šuman, kompozitorke i pijanistkinje, za koju mnogi nisu ni znali u Srbiji ali su je svi voleli. Njeno pojavljivanje je usko vezana za našu golgotu devedesetih, prvi put ištampana 1. oktobra 1990. Kao da je napravljena da nam u nemaštini i totalnom rasulu donese malo toplote i nežnosti. Imati sto maraka u džepu, znači biti gospodin čovek. Nije postojalo to što nije moglo da se kupi sa sto maraka, Fića, Stojadin, Jugo, otići na more ili u banju... novčanicu koju kao da je sam Bog napravio.
A onda su došli oni.
Putem medijske torture počeli da nas uveravaju kako je evro totalno okej. U to niko nije mogao da poveruje, čak ni penzioner koji je gutao sve što mu se servira sa javnog servisa RTS, skontao je da nešto tu smrdi. Odreći se nemačkog standarda, lepote plave novčanice bilo je ravno samoubistvu, za nas je to isto k'o da smo se odrekli Kosova. Da se našao neko da povede ljude u rat za marku, sigurno bi dobrovoljaca bilo širom zemlje.
I došao je evro.
Rmbačiš od jutra do sutra za dvesta eura sa kojima ništa ne možeš da uradiš, dok platiš sve obaveze tebi ni cvonjak da ostane. Nema više mora, ludih provoda po kafanama, nema više gospodina u tebi, osramotili su te, tog dana kada su marku zamenili za evro kao da su ti život zamenili, sve je nekako krenulo da ide nizbrdo a ti još ne možeš da se navikneš. Majku im jebem kapitalističku!