Darkvud

Crna šuma. Ime joj samo kaže, crna, gusta, topla, močvarna, pomalo mistična i još uvek neistražena. Neki bi rekli i jeziva. Tu samo najhrabriji ulaze.

-Moram ti pričati nešto. Ako ovo ne podelim snekim, mislim da ću da puknem.
-Pričaj jebote, bar vremena imamo...
-Sinoć ja raskinem sa Jacom, mislim, ona raskine sa mnom, al nema veze sad to, nego, odem ja besan napolje odlučan da se kvalitetno oblokam. Iz nekog besa i revolta rešim i da nešto privedem.
-Neku ciljanu, ili?
-Bilo šta, samo da se Jaci osvetim. I tako ti se ja lepo masakriram i startujem nekog šodera.
-Jel bar ličila čemu?
-Brate, telo zmaja lice samuraja. Više liči na baba seru nego na kuravu, al telesina dobra u pičku materinu. Ja pijan, sa kriterijumom nižim od nivoa papuča, odem snjom gajbi i sa vrata navalim na nju.
-Uf, zboravio sam kakav si nakaradan kad se napiješ.
-I ja. I krenem ja da je skidam, a ona se samo kliberi ko debil i pušta me da radim šta mi volja. Skinem joj majcu i brus, a sise povelike i tvrde ko kamen. Rekoh sebi dobro je, ščepam je za guzicu, a i tu sve u fulu.
-Pa dobro si ti i prošao...
-To sam i ja pomislio, al ne lezi vraže. Skinem joj suknjicu, a ona nosi neke padobranke. Ma reko jebeš ga, jes da su skoro ko tarzanke, al ionako ih skidam.
-I to što kažeš. I?
-E, kad sam joj svuko to čudo, ugledam nešto zbog čega sam i sad pod stresom.
-Šta jebote?
-Brate, šuma!
-Kakva šuma?
-Crna! Ogromna, od šupka do pupka pa skoro do kolena. Čoveče, tu nema dilindare, to su sve dilindare.
-Auuu!
-Tako nešto nisam ni verovao da postoji, keve mi Nevenke. Čoveče to je bio Darkvud jebeni.
-Ajd sad, pretera ga i ti. I što si još pod stresom? Zbog dlakave pičke?
-Pazi, jesam ja bio mortus, pio sam i neke veselice posle svađe, al čoveče, smem da se zakunem da sam unutra čuo Zagorov krik.