Jedna od čuvenih rečenica čuvenog Sofronija. Neopozivo priznavanje poraza i odavanje počasti nečijoj višoj inteligenciji i nadmoćnijem umu. Doživeo si totalni majndfak, svi tvoji napori i glupave teorije su pali u vodu jer nisi hteo da slušaš savete iskusnijeg i pametnijeg. Sad lepo priznaj da si glup i ubuduće slušaj pametnije od sebe.
Plateja, 479. godina p. n. e. :
Mardonije: Ej, popizdeo sam više od ovog čekanja, daj da jurišamo na ove Grke i da ih fino pokoljemo, pa didemo kući.
Artabaz: Mardonije čoveče, gde ti se žuri? Vidiš da smo im presekli snabdevanje vodom? Još malo će im duša biti u nosu, a onda možemo na miru da im se načestitamo mile nove godine. Vidiš da su bolje naoružani i da su oklopljeni k'o kornjače, kad nas dočekaju na ona koplja, najebali smo.
M: Sinak, viš da nas ima tri puta više? Šta nam mogu? Nego 'ajde, komanduj juriš!
A: Ali to je taktički skroz pog...
M: Ma jebala te taktika! Misliš ako si načitan da si mnogo pametan? Uostalom, ja sam komandant! Juriš!!!
Par sati kasnije, Artabaz se povlači sa ono malo preostalih Persijanaca. Zvoni mu telefon:
M: Artabaze, jes to ti?
A: Oooo, Mardonije burazeru! Ja sam, ja. Odakle zoveš?
M: Iz podzemnog sveta, odakle bi drugo?
A: I, kako je dole?
M: Super, smrdi na trulež i pokvarena jaja. Nego, hteo sam nešto da te pitam.
A: Reci?
M: Da nemaš možda još onih mudrijaških knjiga?
Hvala koleginice i kolege. Jebaga, prošla me volja za sajtom, al' šta ću kad mi nedostajete;)
::D
Jack Harper?
SMORKIJEVKAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA...
ехехеххе. Персијанци су ми били испитно питање, ал' нисам ни стигао до грчко-персијских ратова. Прекинуо ме профа задовољним "довољно колега". Подсети ме сад на ствари јбт...
Odličan primer. Volim ove istorijske, ovako odrađene, kao da pričaju dva lika iz kraja. Te je malo teže dobro odraditi, al' kad se dobro odrade, onda su ekstra.