Depresivna (samoubilačka) kompilacija

Svaki čovek, svako biće, u određenom trenutku svog života, doživi nešto loše. Ponekad trauma istim događajem izazvana traje jedan dan, a takav dan posluži kao najbolji dokaz da vreme zaista jeste relativan pojam. Ponekad takvi dani, zaista, traju samo 24 sata, a ponekad umeju i da se oduže, pa kad sve skupite na jednu gomilu, shvatite da su prošla ne samo 24 sata, nego možda čak i 24 dana.

Opet, po nekom nepisanom pravilu (koje, naravno, kao i svako pravilo, ima svoje izuzetke), takve dane teže podnose žene. Pošto su sve različite, a opet, nekako, svaka na svaku liči u nečemu, neke traže utehu u hrani, neke u piću, neke u seksu, a neke, opet, u muzičkim kompilacijama koje su sastavljene od tužnih pesama, čiji su i sami počeci obično u stanju da izazovu bujicu suza, a ponekad i nešto više od toga.

- Zvala sam 754 puta danas, nijednom mi se nije javila na telefon.
- Opet ste se posvađale?
- Što je najgore, nismo.
- Da nije promenila broj?
- Nije, rekla bi mi da jeste, makar bile i ne znam kako posvađane. Bojim se samo...
- Šta?
- Ma...
- Do đavola, reci mi šta je u pitanju!
- Raskinuli su, ali mislim da je ovaj put stvarno kraj. A isto tako mislim i da ona to ne može da podnese.
- Izvini, volim ja nju, ali da je pravila previše sranja, jeste. Niko je na njegovom mestu ne bi toliko trpeo.
- Pa znam, ali...
- Šta? Šta misliš da je?
- Pa u ovakvim momentima, ona ima običaj da se zatvori u mračnu sobu i provede budna celu noć uz depresivnu kompilaciju i vino, slušajući ONE pesme...
- Ne misliš valjda...?
- Negde u ormaru ima sakrivene žilete i gomilu jebenih tableta, a ja nisam još uvek i pored silnog truda uspela da provalim gde to krije...
- Diži dupe i traži ključeve od kola.