Glavna junakinja istoimene priče, koja se smrzava na ulici do smrti, i koju je od male piromanke delio samo piščev smisao za patetiku i neki gadan bedak u kom je bio dok je pisao priču.
"Novogodišnja zora javi se nad malim telom devojčice, koja je čvrsto držala svežanj izgorelih šibica. Htela je da se ogreje, govorili su."
Jok, batice, htela da zapali vrtić, al' zaboravila da se obuče kod kuće pa se smrzla.
Пензионерка, било је и код нас пар девојчица из разреда које су плакале уз ову причу, није то ништа страшно. Мени била досадна, и већ тад сам контао "Јао овај писац хоће да нас расплаче. Ма важи..." Ја нисам плакао, али ми је онако била "кнедла у грлу" рецимо, после читања Јесењинове песме о керуши. Песма је много реалнија, а начин на који је написана... посебна прича. Овај хвата на патетику типа нека сиротиња иде боса по снегу па се смрзла... вау који заплет и расплет и како суптилна игра са осећањима једног основношколца.
Ако мало анализираш хумор уопште, видећеш да је 99% засновано на нечијој несрећи, неспособности, глупости... довољно је да анализираш било који виц, не мора бити неки посебан црњак. И сад као треба сви да кукају што је свет такав... суров.
Ма бјаааажи.
brate kako sam mrzela tu priču kad sam bila mala..šta se crnjak trtio međ dečje autore..+
p.s.i mene je keruša rasplakala, al to mi se već đa..
Ccccc, sram te bilo....kao dete, plakala sam uz tu priču. :((((