Jako dobra pesma.
Obavezni prateći repertoar pri lomljenju čaša i dizanju ruku u vis. Svejedno da li je u kafani ili na svadbi.
Pokazuje da u svakom od nas, koji smo na ovu pesmu sekli vene, čuči po jedan mali naivko koji se zaljubio u ženu koja nije bila njegova.
Ženu zbog koje je mogao da ostavi sve, da se ne okrene na suze svoje majke i ode za njom, nadajući se večnoj sreći.
Kad ono kurac međutim jok.
Takođe šalje spontanu poruku da smo svi mi došli iz nekog sela.
Što na kraju nije ni tako loše, jer imamo gde da se vratimo.
A naše livade, konji, volovi i majka će nas čekati.
I kafana.
e fala enerdži..drugi pat kad izlegnemo, će te vodim u kafansku kafanu i će teram muzikanti da ti ovo svire..bar tri pat...
miroslav je miroslav...na svojoj prvoj svadbi sam ubio goste s ovom pesmom..ja sam je otpevao dva puta...:) a sad mi je ona omiljena "polomiću čaše od kristala"...mlogo jaka, za ove moje godine...kad već nemam snage moći, da ti vratim dane noće...ludovao, mahnit, besan...
Tako treba bre... :)
Meni je jaka iako nije njegova u originalu, al čovek ume bolje i od originala da je otpeva: Rastanka se našeg sećam, jesenje su lile kiše...
Čitam ti ja tako definiciju i razmišljam čija li je, majku mu? Tek kad sam dao plus, vidim da je Javio. Iskreno, ta mi mogućnost nije pala na pamet, al` mi je baš zato posebno drago.
Ha, prvi plus od mene! Mada, ni sam ne znam zašto kad vidim nešto ljubav kurac palac, srcelomija, vuče me na minus. Ovde plus.