Jako dobra pesma.
Obavezni prateći repertoar pri lomljenju čaša i dizanju ruku u vis. Svejedno da li je u kafani ili na svadbi.
Pokazuje da u svakom od nas, koji smo na ovu pesmu sekli vene, čuči po jedan mali naivko koji se zaljubio u ženu koja nije bila njegova.
Ženu zbog koje je mogao da ostavi sve, da se ne okrene na suze svoje majke i ode za njom, nadajući se večnoj sreći.
Kad ono kurac međutim jok.
Takođe šalje spontanu poruku da smo svi mi došli iz nekog sela.
Što na kraju nije ni tako loše, jer imamo gde da se vratimo.
A naše livade, konji, volovi i majka će nas čekati.
I kafana.

Apstraktna imenica momaka sa sela. Naime, oduvek je postojalo to mišljenje u selu da su devojke iz grada oćnije i šire obrazovanije po pitanju spavanja u fazonu ''uđeš izađeš i gotovo''. Devojke iz grada su željne avanture za jednu noć, dobro bi im došlo da u'vate jednu takvu i otresu. No, eto ti ga vraže. U tom grmu leži zec. Zekonja sa kupusom u rukama i ušima do poda.

S druge strane momci iz grada, imaju dakako isti problem. Vide u kakvom su kuršlusu i željni su sočnog ženskog čeljadeta, a opet izlaz vide u pičetini sa sela. Seljanka je cura širokih pogleda, oca poljoprivrednika i majke domaćice. Pravo zabranjeno voće. I to čuvano pod staklenim zvonom. Devica sa maslačkom iza uha, koja jedva čeka da se otarasi ludog i pijanog oca, te da lepo oseti gradskog momka i posatane žena gradskog živinčeta. Jes' al' kad bi se lagali malo.