Jako dobra pesma.
Obavezni prateći repertoar pri lomljenju čaša i dizanju ruku u vis. Svejedno da li je u kafani ili na svadbi.
Pokazuje da u svakom od nas, koji smo na ovu pesmu sekli vene, čuči po jedan mali naivko koji se zaljubio u ženu koja nije bila njegova.
Ženu zbog koje je mogao da ostavi sve, da se ne okrene na suze svoje majke i ode za njom, nadajući se večnoj sreći.
Kad ono kurac međutim jok.
Takođe šalje spontanu poruku da smo svi mi došli iz nekog sela.
Što na kraju nije ni tako loše, jer imamo gde da se vratimo.
A naše livade, konji, volovi i majka će nas čekati.
I kafana.
Apstraktna imenica momaka sa sela. Naime, oduvek je postojalo to mišljenje u selu da su devojke iz grada oćnije i šire obrazovanije po pitanju spavanja u fazonu ''uđeš izađeš i gotovo''. Devojke iz grada su željne avanture za jednu noć, dobro bi im došlo da u'vate jednu takvu i otresu. No, eto ti ga vraže. U tom grmu leži zec. Zekonja sa kupusom u rukama i ušima do poda.
S druge strane momci iz grada, imaju dakako isti problem. Vide u kakvom su kuršlusu i željni su sočnog ženskog čeljadeta, a opet izlaz vide u pičetini sa sela. Seljanka je cura širokih pogleda, oca poljoprivrednika i majke domaćice. Pravo zabranjeno voće. I to čuvano pod staklenim zvonom. Devica sa maslačkom iza uha, koja jedva čeka da se otarasi ludog i pijanog oca, te da lepo oseti gradskog momka i posatane žena gradskog živinčeta. Jes' al' kad bi se lagali malo.
Seljak u gradskoj sredini.
-Ehej, malena dođi da vidiš ove ruke radničke, žuljevi od kopanja, opekotine od sunca, a leđa široka od udaranja maljem o traktorsku gumu. To ti je bre muško, kakvog ovde nema!
-Gospode Bože, kakva prosta seljačina, samo što mu praziluk iz dupeta ne ispadne, be'ž bre stoko odakle potičeš. A imaš i zube k'o Ekrem, petarde da si žvakao, bolji bi ispao!Negde u selu za to vreme.
-Lepoto, jesi li rasla u šećernoj trsci, pa si tako slatka?
-Hihihihi, nisam, al' tatica drži plantaže iza kuće.
-Pa, video sam ja to na prvi pogled, nego šta kažeš na jedan stiskavac, vidim imate ovde igranke svako veče, bolje su nego kod nas u Beogradu!
-Hihi, pa morala bih oca da pitam, al' sumnjam da će me pustiti.
-Ih, otac, ko se još plaši očeva...U tom trenutku odjekuje glas koji najavljuje čoveka sa slavom na leđima, neandertalca u glavi, a Herkula u rukama.
-Kćeri, dolaz kući, šta smo se ono dogovorili. Do dvadeset i osme nema ništa, sad za kaznu šes' put' traktorom da si obišla oko polja, a za ovog kuronju mi se smeši karabin, dugo ga nisam potegao, još otkad su uveli zabranu za lov, ne smeš bre više ni leptira da ubiješ, a da te neko ne ocvika. Zlatna prilika!
