- Dobar dan, teta Neno.
- Ćao, Srđane.
- Ja došao da se igram sa Aleksom.
- Ako, igrajte se. Aleksa, siđi dole, došao ti Srđan! Evo sad će on.

Malo kasnije
:Deca se u blizini igraju:
- Srđan je baš fino dete, ne znam samo na koga je pored onakvih roditelja.
- Ćuti, ženska glavo, šta se dereš!
- Ma šta zna dete o cemu pričamo, nema ni deset godina. Mada, kad bolje razmislim, možda dete i nije Draganovo, možda je baš fino na oca, genetika je to.
- Pazi, sve je moguće. Znam da smo je u srednjoj skoli zvali vežbanka, sve ti jasno.
- Zato se i udala za ovog probisveta. Jao, izgore mi musaka!

Povratak kući
- Jesi li se izigrao?
- Mama, teta Nena kaže da sam baš fino dete i da ne zna na koga sam pored ovakvih roditelja.
- Šta???
- Onda joj je čika Sloba rekao da se ne dere, a ona kaže da ne znam ja o čemu oni pričaju, jer nemam još deset godina. Kaže jos da nije sigurna da sam ja tatin, jer sam možda fin na nekog drugog tatu. Onda je čika Sloba rekao da je sve moguće, jer su te u školi zvali vežbanka. Mama, je l' to znači da si bila odličan đak?
- Pobiću ih! Jeste, sine, vukovac.
- I još kaze da si se zato i udala za...
- Jao, zagore mi meso!
- Nije meso, musaka!