narodnjacima kosovo, drugima evropu, i svi srecni, a najvise dileri koji nas vacare godinama.

Пример 1. Позивање.

Као у оној песми, телефон је зазвонио, родила се нова нада...

- Ко је?!
- Е ћао брате, Маре овде.
- Који Маре, бре?! Погрешио си!
- Па, Вуле ми је дао твој број.
- Аааа, Вуле ти је дао број, ок ок, брате, ја мислио неко ме зајебава. Кажи?
- Па, мислио сам ако можемо да се видимо да заврш....

Туп. Веза је прекинута.

Маре опет зове.

- Телеком Србија, бесплатно обавештење, изабрали сте непостојећи број.

Пример 2. Налажење са муштеријом.

Очи као код сове, на све стране упрете, свако кретање се запази, као да су сензор.
Прилази им лик, успаничени су.

- Ћао, ћао.
- 'Де си, 'де си.
- Шта има?
- Ево, брате, блеја, код тебе?
- Ма исто, него...
- Је л' онај тамо твој ортак?!
- Који?
- Онај матори тамо што се шуња око оног аута и врти се у круг.
- Ма 'де, бре, сам сам дошао.
- Бежи! Бежи брзо. Не, не, немој брзо, само лагано крени од мене и дођи код оног тамо улаза.
- Ма шта ти је, брате. Лик поправља кола, мало пре сам прошао туда.
- Па, ако поправља кола, што не гледа у њих онда, него мало мало па баци око на мене.
- Ма трипујеш, брате. Немој да си толика параноја.
- Ма каква параноја, бре, си луд? Ја да будем параноја, ха.
- Него, шта ти треба?
- Оно од сома.

У том тренутку, човек који је поправљао ауто се упутио ка њима.

- Извините, момци...
- Бриши!!! Мурија, бежи брзо!

У том тренутку су добили толику снагу да би истрчали цео маратон за десет секунди.

- ...да ли бисте могли да ме погурате?