Diplomirani stolar

Stolar koji je prvi put odsekao prst (a možda i više prstiju).
Prvi, ali ne i poslednji put. Nikako. Odseći će on još par puta isti taj prst, i još poneki pride. Prišije se to, i nema frke. Više neće moći da svira klavir, ali nije mogao ni dosad, tako da - ko ga šiša. Za storalariju i za ženu će poslužiti (nezgodno je ako posle toga baš nimalo ne može da se savije - ženi se to nimalo neće svideti).
Ali taj prvi odsečeni prst - e to je diploma jednog stolara. Pravog pravcatog majstora. To je kruna školovanja svakog stolara. To je taj momenat otkrovenja, momenat kad shvata sa kakvim silama se on bori. Koja je to sila koja neće da stane. Neće da čeka. Sila koja seče sve pred sobom. Sila kojom on rukovodi. To je momenat kad shvata koliku moć ima u rukama, i koliko mora biti oprezan u rukovanju sa tolikom silom. Moć koja je poverena njemu da bi je mudro kanalisao u energiju koja oblikuje i preoblikuje debla i daske u predivnu stolariju.
To je momenat kad shvata da je on u stvari umetnik, kreativac - STOLAR. A ne neki fićfirić auto-mehaničar, ili tako nešto.
Tada shvata da sekund neopreznosti pri rukovanju tolikom silom može da napravi čuda. Može tako otići cela šaka. Ruka. Noga.
Više ne pomišlja na onu blentavu ideju koju je imao kao srednjoškolac - da hefta bogate ženske, koje naručuju stolariju kod njega u sred radionice, na stolu od cirkulara. To je ideja koju je dobio dok je gledao pornić. Glupa ideja. Shvata da je to mašina koja zaslužuje poštovanje.
To je momenat kad shvata šta je njegov posao.
To je momenat kad veliki broj “stolara” shvati da je bolje da ne bude pravi stolar.