Direktor

Stručan i sposoban, u našoj privrednoj kulturi politički opredeljen, čovek.
Jeste, ovo možeš da saznaš od njegovog prvog rođaka, ili sekretarice koju jebe, ili doušnika među radnicima, ili nekog tamo seljaka kome treba dnevni predmet obožavanja dok ne krenu šabani granda uveče, i njima mamu jebem.

Ta ljudska "veličina" koja je staze uspeha tabala na pršljenovima težaka istovremeno proždiraući sve pred sobom u maniru najkataklizmičnijh jata skakavaca ima moć i ruši zakone fizike stvarajući neraskidive sile u stvarnosti jače od nuklearnih koje na okupu drže njegovo dupe i fotelju koju je zaposeo. Reakcija fuzije guzice sa foteljom u našem privredno - društvenom sistemu se naziva imenovanje, krojeno od budaka, istih onih koje je šašavi narod svojim iksom na papiru turio u skupštinske klupe.

Neraskidiva korelacija i očigledna paralela može da se ustanovi i povuče sa uzgojem jednako smrdljive životinje - svinje. Naime, i direktor i svinja svoje funkcije započinju desetinama kilograma manje. Međutim, dok svinju u datom momentu možeš komotno da zakolješ, nažalost, naš pravni sistem ne dozvoljava da analogne mere primenjujemo na direktore. To stvara mnogo katastrofalnije posledice pošto se dešava reakcija suprotna od imenovanja, a to je razrešenje, pri kojoj se oslobađa znatna količina energije, te dolazi do eksplozije, i od preduzeća, u kojem je direktor sticao stan u Monte Karlu i plac u centru grada, ne ostane obično ništa. Zapravo, ostanu, gladna usta radnika i sekretarica direktorovog kurca neizdovoljena.

Elem, životinja, koja rukovodi preduzećem, besprekorno lepo obučena, obrnuto proporcionalno stepenu opšte kulture i poštovanja, na posao dolazi kad hoće, kući ide kad hoće, jede firmine pare, i u restoranu i u džepu. Radnicima ne daje, dok istovremeno reprezentaciju vrši na vašaru pod šatorom u društvu pevača Baje. Dnevnice piše i kad ide na letovanje, a firmina kola vozi retard koga je svojoj ženi napravio. I dok mu dugmad na košulji predstavljaju pretnju bezbednosti prisutnih on i dalje svakodnevno nastavlja sa tradicionalnim direktorskim običajem - red ćevapa. red jagnjetine, red svinjetine - red je red. I opet, po nesreći, nikad ne doživiš da vidiš da je direktorova žena dobila od preduzeća pomoć za dizanje spomenika mužu nego najebe portir, čistačica ili neki drugi radnik koji se nalazi na margini sveske u kojoj je društvo ispisalo statuse ljudi. Direktore, dabogda ti se kurac dig'o na maminoj sar'ani, a pošto znam da te i to nije sramota, jebem ti sestru na Božić ujutro kad je najmrsnija.