Diskriminacija muškaraca

Nekad, pre mnogo vekova, bilo je sasvim normalno da muški rod bude dominantan u odnosu na ženski. Ustvari, ne da nije bilo normalno, nego se smatralo pod obavezno. Žene su bile u kući i spremale ručak od ulova koji je njihov muž donosio. A onda su žene krenule u borbu za ravnopravnost, ali ne u takvu u kojoj bi da i one krenu da vade tomahavk iz čarape i ubijaju nevine životinje po Srbija šumama podjednako kao i muž, već u onu u kojoj bi trebale da budu alfa i omega svega i svačega. Pošto su uspele u tome, kola koja su krenula munjevitom brzinom nizbrdo se nisu zaustavljala i danas smo došli do ćorsokaka; slepe ulice na kraju puta koji povezuje vekove. Neki će me smatrati jebenim mizantropom koji prezire ceo svet, a naročito žene. Nije tako. To je samo realnost koja se dešava na svakom koraku i koju do neke mere režiraju baš muškarci, pod uslovom da su poslodavci, odnosno ljudi koji "guraju" ženski svet u svaki deo privrede. Razlog tome leži u činjenici da će dobra reklama prodati robu koja i nema kvalitet za određenu cenu koja se plaća. I šta ja sad pričam? Demantujem sam sebe. Pa kad već žene toliko više doprinose donošenju para u kući, jedino mi ostaje da živim kao parazit koji čeka da pokupi kajmak i oglođe kosku, zato što posao ne može da nađe čak ni da je jedini sa tom strukom. Jer jebiga... Sve se promenilo.