Zvuči kao sport, al u stvari je loša praksa bežanja iz naizgled bezizlazne dokurčilo-mi-je situacije. Ruke možete dići od mnogo toga: posla, škole, porodice, prijatelja, zdravog života...Istovremeno ih možete spustiti u bedak, alkohol, drogu, prevaru, samoću, inat, bezobrazluk... Kakvi god bili razlozi, realni ili umišljeni, ipak se treba truditi da što manje budemo odgovorni za upropašćavanje sopstvenog života.

Tokom skolovanja,sve manje i manje smo praktikovali ovaj gest.Na kraju,dizali smo ruku samo da pitamo za odlazak u wc ili da mahnemo nekom koga smo upravo videli kako se seta pored skole.