Đoka Lotrić

Ако је судећи по причама моје бабе, то је један од најбезобразнијих људи на свету. Успео је да зајебе доста ствари у мом детињству и у мом одрастању. Ниједна напета ситуација од моје треће па све до осме године није могла да прође без Ђоке, некако се увек нађе ту, не знам како! Када год би се нешто искомпликовало, Ђока би се нашао ту да засере још више, таква му карма. Обично је био ту да засере када је требало да се иде на фудбал или баскет по највећој врућини, на кликере, на коцке, умео је да засере и када ми се игра сега, одједном се, к`о за курац прегрејао или изгубио адаптер. Јебени Ђока се увек појављивао и успевао да усере ситуацију на само себи својствен начин. Е, онда се сасвим необјашњиво, тамо негде око осме године изгубио и његово место наследио је "прут". Зајебан тип, кратког фитиља. Час посла слети са кухиње и ошине по гузици, када се најмање надаш, онако непланирано. Уме да ошлајмпичи по гузици и када ниси ништа крив, чисто да се не опустиш, да ти не падне на памет да улетиш у неко срање. Хвала Богу и пруту се изгубио траг неку годину касније, њега је наследио његов најстарији брат "пендрек", али он је у служби само када нешто дебело засереш, а деси се понекад да те и он опали без разлога, чисто да се не опустиш! Наравно, ако си на погрешном месту у право време.