Do jedanaest

Do jedanes'. Dostizanjem ove cifre, dobija se pobednik u većini uličnih, amaterskih basketa i fuca na male goliće. Postoji teorija o tome, zašto se na našim terenima, igra baš do jedanest. Naime, u početku se igralo do okruglih deset, pa na razliku. Kako je jurnjava razlike, znala da se oduži više nego proces protiv Voje Šešelja na Međunarodnom tribunalu u Hagu, granica je pomerena na još jedan odlučujući poen. Po drugoj teoriji, ovaj sistem smo drpili od američkih čamuga.

Ovaj naziv, nosila je i TV emisija, u kojoj je jedan "proslavljeni" estradni umetnik, igrao basket protiv poznatih ličnosti. Domaćin ove emisije je u svojim pesmama, pozivao na krljanje jezikom u usta, pominjao još nigde definisanu reč "diderlada", i udarao kontru zagrebačkim drugovima. Čovek koji sebe smatra velikim poznavaocem košarke, i istinskim Zvezdinim "Delijom", neretko je bio voditelj nagradnih igara za publiku, na Zvezdinim tekmama u "Pioniru". Imao je tu počast, da mu na poluvremenu utakmica u kojima Hemofarm, ili slični timovi, guze Zvezdu sa po petnest razlike, cela hala psuje majku ćelavu. Reč je naravno, o Milanu Delčiću Delči. U svojoj emisiji, nadmetao se u reketu protiv mnogih ličnosti iz oblasti muzike, glume, politike i sporta. U velikoj većini mečeva bio je nagužen, k'o sisata Rumunka od strane negotinskog gastarbajtera. Od dvadesetak epizoda, pobedio je samo u prvoj, ali ta se ne računa, jer je dobio čoveka, čiji je vrhunac muzičke karijere, bilo pevanje pesmice u uvodnoj špici za japanski crtani serijal "Pokemon Johto", Dejana Cukića.

A: Imamo dve ekipe. Je l' igramo na vreme?
V: Ma jok, do jedanes'.