Način života pravih jebivetara. Biblija marlonbrandizma. Kuliranje u fazonu: "ja jeb'o, vid'o da umem i batalio". Na uštrp to što je za uspeh potrebna konsistencija, šmeker se nikad ne cima previše i sve radi u duhu zen-budiste, a dragoceno vreme troši na eksterijer svoje ličnosti, dok iznutra trule zidovi i otpada malter. Ali, bar sve izgleda dobro spolja. To je pola posla, zar ne?
- E brate, gde si, sto godina! Gde baš na tebe da naletim! Kako živiš?
- E'o, mrdam. Upisujem ove godine faks.
- Zar ti već nisi bio na ETF-u? I Filozofiji posle toga?
- Ma da, ali nisam se nešto zanimao za te stvari, pa sam digao ruke. Ovaj put će me sreća sigurno pogledati..
- Au, pa srećno, šta ti kažem. Ja sad diplomirao, idem na leto u Ameriku malo da radim, Ljubica u drugom mesecu, jebote, biću ćale, reci!
- Pa, čestitam. Ono, kao, ne bih mogao ja to, previše cimanja oko klinca i dreke...
- Ma nije toliko strašno, malo će se pustiti znoj, ali vredi položiti leđa za takve stvari... Ti, jesi još sa Jovanom?
- Nisam, raskinuli smo pre pola godine. Nisam ja za vezu i te fazone, guše me...
- E, jebiga. Bili ste mi uvek slatki. Slušaj, moram da palim, treba da platim neke račune, ako hoćeš sa mnom na pivo ovih dana?
- A mogao bih, samo videću ako stignem od treninga, znaš da ne pijem više, hehe.
- Vidi se, a što si batalio fudbal?
- Ma trener je nešto srao, govorio mi da se slabo trudim, ma nema on pojma, pusti to.
- Šta znam, mali Voja iz kraja igra za Herneven, fino mu je tamo.
- Čuj, Herneven, pa pre bih bacao pljedže na roštilj nego tamo igrao.
- A ne znam onda šta da ti kažem, ti si izgleda omnipotentan. Gledaj da upišeš taj faks, ščuo. I javi za pivo, moram da bežim!
- Nemaš frke, čućemo se obavezno!
Ne mora da znači, nekad je nedostatak jedne od figura preduslov za ovakvo ponašanje. Aj šud nou, iz više izvora.
Увек за такве ликове контам да су их кева и ћале жешће размазили и пуштали их да раде шта год им се ћефне....