Kad je nos veci od polnog organa.

Kad se Kinezi sakriju iza imena P.R.C.

Verovatno ste se više puta u životu zapitali da li je moguće opariti se posle jednog pametno povučenog poteza. Da, moguće je, ali morate učiti od najboljih. Pre nekih tridesetak godina, tačnije posle Titove smrti, "Srpska Fabrika Stakla" iz Paraćina je upala u veliku krizu. Sa odlaskom Tita, propao je i izvoz u Nesvrstane zemlje. Gadafiju je bilo dosta srpskih traktora, inženjera, a staklo da ne pominjemo. Tako su se ponašali i ostali moćnici. Jednog dana na radiju glavni menadžer Staklane ču anđeoski glas jednog mladog pastira koji je pevao: "Ja sam rodjen u cveću livada, čuvah stada pokraj reke Gruže!" Bio je taj pastir već uveliko poznat, ali ni u ludilu nije mogao da sanja kakva će ga slava zadesiti. Kontaktirao ga je menadžer Rajko, ponudio mu fantastičan ugovor, koji ovaj nije mogao da odbije. Našli su i tekstopisca za pesmu: "Polomiću čaše od kristala". Snimili su je. Pesma je počela da se širi, po birtijama, kafanama, svadbama i drugim brojnim opštenarodnim veseljima. Čaše su pucale, proizvodnja je porasla 350%. Promet je bio veći i od vremena kada je Tito ubedio Gadafija da mu trebaju čaše. Svi su bili zadovoljni. Mladi pastir se zvao Miroslav Ilić, ako se pitate odakle mu danas toliki novac, to je zbog toga što je on povukao pravi potez. Imao bi još više da nije štedeo kod Jezde i Dafine. Ako vam nije jasno kako mu je zet ministar, samo ću vam reći - para vrti gde burgija neće.

Kad neko kaze diva a vama se muzicki smraci pred ocima.