Akt humanosti u kojem žrtvujemo 350ml sopstvene krvi i time spašavamo nečiji život,ima li šta lepše od toga. Posebno se humanošću ističu srednjoškolci koji su tek napunili 18 godina i ne mogu da iščekaju da što pre spasu ugoržene živote žrtvujući tako 3 dana svog školovanja,ali bar se dobije opravdanje za te dane. Tužna lica onih anemičnih i maloletnih iz generacije dovoljno govore koliko im je krivo što ne mogu da se priključe ovom humanom gestu...
Humani srednjoškolac:"Brate sutra kontrolni iz matematike,da nema neko davanje krvi?"
Hehehhe....ja sam imao biser....bio 3 dana "bolestan" doneo opravdanje,a onda za sledeca 2 doneo ovo od davanja krvi :D
Još malo pa će i ova kategorija nestati. Nakada behu ne tako velike benificije za davaoce, a sada ih više nema. Ja dadoh krv više od 100 puta. Zavod to dobro prodade. Ja ne dobih ništa osim računa za svaki pregled ili lek. Ništa i ne tražim, ali bar da ne čekam 5-6 meseci na pregled. Drugi će reći a zašto. Pa neka daju krv i oni. Za sve što daš, trebalo bi nešto i da dobiješ, a kamo li ako tim davanjem spaseš nekome život. E za takve slučajeve ne tražim ništa, ali kada se ta krv preradi i neke materije i debelo prodaje, onda pomislim da sam kreten. Ko zna. Možda i jesam.
Ja sam bio obeležen kao glavni štrebos i dupeuvlakač, jer sam otišao da dam krv, i vratio se na pismeni iz matematike, iako sam imao zagarantovanu zaključenu peticu :D.