U srednjoj školi alibi većine da se uzme paketić, majica i tri neradna dana za pet minuta posla, ma koliko nemoralno to zvučalo.
Akt humanosti u kojem žrtvujemo 350ml sopstvene krvi i time spašavamo nečiji život,ima li šta lepše od toga. Posebno se humanošću ističu srednjoškolci koji su tek napunili 18 godina i ne mogu da iščekaju da što pre spasu ugoržene živote žrtvujući tako 3 dana svog školovanja,ali bar se dobije opravdanje za te dane. Tužna lica onih anemičnih i maloletnih iz generacije dovoljno govore koliko im je krivo što ne mogu da se priključe ovom humanom gestu...
Humani srednjoškolac:"Brate sutra kontrolni iz matematike,da nema neko davanje krvi?"
Trampa krvi za slobodne dane i temu za hvaljenje..
Način da se u školi dobije produženi vikend.
-Sutra se dobrovoljno daje krv, pa hoće nek se prijavi.
-Koliko se ne ide u školu?
Humani gest pomoću kojeg su svi na dobitku, a u kojem do posebnog izražaja dolazi ljubav prema čoveku.
Vešo: ''E, batice, došli ovi iz transfuzije... ae pustimo krvcu?''
Zoćo: ''Ma, beži bre budalo! Plašim se igle, a i onesvestim se kad vidim krv.''
Vešo: ''Maler! A daju opravdanje za tri dana, i dele neke majice...''
Zoćo: ''Daj 'vamo kofu i sikiru! Danas sam human!''
Besplatan keks i 0,33 flašica minaque. Idealna prilika da se najedeš i napiješ za džabe ! Budi davalac !
Tvoj pun stomak, nečiji ceo život.
‘oćnost devojke tokom onih dana.
Kada te krvopija od komarca izbezumi do te mere zujeći ti oko glave i po njoj, primenjuje se ova metoda kao poslednji, očajnički pokušaj da se izboriš za bar malo sna.
- Ijaaao, na šta to ličiš?! Šta ti je to po nogama?! Ko da su na tebi vežbali pikado!
- Ma ćuti, svrbi - razbija!
Sinoć me degustirala neka beštija od komarca! Zajeban, mamu mu j'bem! Nije hteo čak ni da sačeka da zaspim ko čovek, pa onda nek cepa - nego jok! Čim sklopim oči, evo ti njega! Zaleće se oko ušiju i aterira na glavu! Sve sam probao da ga se rešim! Pet puta palio svetlo i razjaren đipao po sobi tražeći ga - ni od korova! U gluvo doba noći očistio svaki jebeni ćošak sobe, izvrnuo ormar, prečistio police... Listao čak i knjige u nadi da se tamo pritajio - ništa! Onda iscrpljen legnem i umirim se - nek sleti pa da ga zalepim na licu mesta, bukvalno. Išamaram sam sebe pošteno, a ovaj smrad se uvek nekako izvuče! Na kraju, očajan, otkrijem lepo obe noge - evo ti dušmane, pij, crko da bog da! Tako ga namamim dalje od glave i konačno zaspim. Kad ujutru imam šta i da vidim! Ne da se on lepo naručkio, nego je i gozbu organizovao na mojim nogama - celu familiju pozvao!
