Stara srpska poslovica koja je izgubila svaki smisao od kad se krštenje naplaćuje. Nije on dokon, već preduzimljiv.
Izraz koji se koristi za čoveka koji usled previše „slobodnog“ vremena radi apsolutno nepotrebne stvari ne bi li ubio dosadu na ma koji način. Iako na njega ljudi gledaju kao na čudaka, zaboravljaju da je dokonost povremeno sasvim normalna stvar. Uostalom, ko još nije lupao recke svaki put kad na Naksi radiju puste „Kaliopi - Rođeni“, slušao koliko će puta voditelj radija S svršiti na pomen Severininog imena i pokušavao da otkrije u koliko sati zapravo počinje program teheranskog kompozitora na radiju Beograd. I to sve prostim moždanim procesom koji bi se u informatici mogao zapisati na sledeći način:
"if h:=Rođeni or Severina or teheran then i:=i+1;"
Kao što se iz priloženog može videti, ne zahteva mnogo napora, a ipak vam okupira pažnju.
To su momenti u kojima nam mašta radi 300 na sat, nebitno da li zamišljamo kako bismo penetrirali u telesne šupljine hoćne voditeljke sa jebozovnim glasom usled razvratnog koitusa ili pak pokušavamo da rešimo Rubikovu kocku bez formula. Par trenutaka u kojima se osećamo veoma bitno i u kojima nas zabole močuga za ostale. Sve u svemu dobar osećaj.
A i da li bismo ostali uskraćeni za naizmenične struje da je Tesla svoj um koristio za za njega korisne stvari, kao što je plođenje mlađanih devojaka metodom drmanja materice kroz vaginu ili možda preprodavanje šljivovice na Njujorškoj pijaci? Ostali bismo. I dalje bismo blejali na Vukajliji u mraku, spremali ispite i smarali ljude oko sebe. Sve u svemu, pravda za dokone!
A dokoni muftija jariće suneti...
