Stara srpska poslovica koja je izgubila svaki smisao od kad se krštenje naplaćuje. Nije on dokon, već preduzimljiv.

Израз који се користи за човека који услед превише „слободног“ времена ради апсолутно непотребне ствари не би ли убио досаду на ма који начин. Иако на њега људи гледају као на чудака, заборављају да је доконост повремено сасвим нормална ствар. Уосталом, ко још није лупао рецке сваки пут кад на Накси радију пусте „Калиопи - Рођени“, слушао колико ће пута водитељ радија С свршити на помен Северининог имена и покушавао да открије у колико сати заправо почиње програм техеранског композитора на радију Београд. И то све простим можданим процесом који би се у информатици могао записати на следећи начин:
"иф х:=Рођени ор Северина ор техеран тхен и:=и+1;"
Као што се из приложеног може видети, не захтева много напора, а ипак вам окупира пажњу.

То су моменти у којима нам машта ради 300 на сат, небитно да ли замишљамо како бисмо пенетрирали у телесне шупљине хоћне водитељке са јебозовним гласом услед развратног коитуса или пак покушавамо да решимо Рубикову коцку без формула. Пар тренутака у којима се осећамо веома битно и у којима нас заболе мочуга за остале. Све у свему добар осећај.

А и да ли бисмо остали ускраћени за наизменичне струје да је Тесла свој ум користио за за њега корисне ствари, као што је плођење млађаних девојака методом дрмања материце кроз вагину или можда препродавање шљивовице на Њујоршкој пијаци? Остали бисмо. И даље бисмо блејали на Вукајлији у мраку, спремали испите и смарали људе око себе. Све у свему, правда за доконе!

A dokoni muftija jariće suneti...