Za klasu niža vrsta od reklame. Nedostatak kvaliteta nadomešćuju ubacivanjem poznatih ličnosti na koje se potrošačka masa loži ili ubacivanjem poznatih ličnosti koje mogu da priušte, pa izvuku iz naftalina neku ličnost koju su svi odavno zaboravili.
Posebno su interesantni proizvodi na koje se domaće reklame odnose. Pretežu sredstva za bolju probavu - u vidu lekova ili jogurta (mada ne znam zašto, pošto se svaki dan kada uključim tv i te kako uverim da naš narod nema problema sa sranjem). Zatim su tu razni drugi lekovi(kad preteraju sa sredstvima za bolju probavu, da zaustave proliv), kao i sredstva za mršavljenje (ako ova za probavu ne upale ), tolet papir (da se nežno obrišu kada sredstva za bolju probavu počnu da deluju),tabloidi (treba čitati nešto na wc šolji), neizostavna hemija (ipak posle tolikog sranja treba održavati ličnu higijenu ),sokovi (da se čovek osveži posle dobrog sranja)...
Produkicija je posebno očajna, pa većina reklama izgleda kao da je ekipu za snimanje činio jedan čovek koji je bio sve - kamerman, scenarista, režiser, stilista, šminker...Svaka sličnost sa top-šopom je, verovatno, namerna, jer se on do sada pokazao kao najjeftinije i najefikasnije sredstvo za oglupljivanje naroda i otimanje love.

Izuzetna prilika da stranci stvore sliku o nama.
Može se doći do zaključka da je naša zemlja prepuna domaćica koje stalno peru veš neprestano ispijajući kafu i uz obilne menstruacije čitajući tabloide ipak dobro začine ručak, dok ostali članovi domaćinstva ne izlaze iz wc-a i pričaju mobilnim za džabe.