Domaći teren u srpskom fudbalu predstavlja neosvojivu tvrđavu. Jačina klubova se mjeri po broju osvojenih bodova kod kuće, a ne po kvalitetu fudbala koji pokažu. Često zbog poraza kod kuće zna i sudija da zagine, pa se često za domaćina svira penal koji je po pravilu suđenu u devedesetom minutu i koji niko sem sudije nije vidio.
A: Joj ovi naši ni boda da uzmu kod kuće.
B: Ma batali ih bo', nea' od njh 'ljeba.
C: Kad izgubiš kod kuće neaš šta tražit u gostima.
------------------------------------------------------
(Situacija oko terena ako domaćinu trebaju bodovi)
Neko iz publike1: Alo sudija, valja tebi izać odavde.
Neko iz publike2: Pička ti mater'na, šta mašeš tom zastavicom, idi ćaći svom pa maši.
Neko iz publike3: Majku li ti lopovsku, neš' živ izać
-----Na sudiji je da il svira penal il bježi kroz kukuruz--------
Izraz se odnosi na olakšavanje tj sranje u sopstvenoj kući. Ništa na ovom svetu ne može da se poredi sa sranjem na domaćem terenu. Tu se svaki mužjak oseća kao svoj na svome, sere dok se govno ne skori, čita novine ili nalepnice sa šampona i deterdženata. Vrhunac hedonizma !
-Matori odoh do kuće da serem pa ćemo nastaviti sa PES-om kad se vratim.
-Si ti kršten pa ne možeš prekidati u po' utakmice, jebote tu ti je kupatilo pa kenjaj kod mene !
-Razumem ja sve to ali domaći teren je domaći teren ...
