Opšte mesto, jedan nadasve nadahnut, promišljen i odmeren zaključak jednog napaćenog, prevarenog, poštenog i dostojanstvenog građanina grada, jednog Starosedeoca tog carskog grada, te srpske Atine, te nove srpske Venecije. On je utučen, poražen, jer jednog dana samo su se ni iz čega pojavili ti prljavi varvari u obojcima jedva, čudnog izgleda i govora, koji, eh čuda, ne znaju kulturni značaj Savamale, KST-a, SNP-a, Limana i slično, koji ne znaju da gradski ide na svakih deset minuta i da pare možeš i na bankomatu da uplatiš, da je najbolja pica kod Bucka, a indeks sendvič kod Mirjane, i slično, da ne drobim dalje. Eh, ti prljavi varvari, bez novčića u džepu, dođoše u moj lepi grad, grad kulture i umetnosti, sišli s neke čuke, i potrudiše se da iskoriste svoju jedinu šansu, upisaše škole i završiše ih bolje nego moje dete lepo starosedelačko krvi čiste kao dunavska voda, koje voli malo da srkne na nos i da pravi probleme u gradu, ali je dobro dete u duši, onda dobiše posao odmah u struci jer su se učlanili u stranku, tu prljavu stranku što nam je uništila grad, eh šta je bitno što je naftaški smer završilo to kopile varvarsko i što ima prosek 9,72, znam ti ja tačno ko je njega zaposlio, onaj Sarić što je tu već trijes godina. Kako misliš ko je asfaltirao ovaj grad?! Ma neki bre Lukić, Marić, Brkić, Nikolić, Kovačević, dobri, pošteni, radni ljudi (prosečna bosanska prezimena - prim. aut.). Kad sam rođen? Pa u leto 1972. tu dole odmah ispod Fruške, u Staroj Pazovi gari.
"Ovaj grad postaje katastrofalan za život! Odavde zaista treba bežati. Koliko je Novi Sad bio miran i lep grad, sad je prljav i skrnav, a kriminala i haosa na svakom ćošku."
- nepoznati autor (starosedelac - prim. aut.)
"Novosadska, lažna, pseudoelita, nikada nije i neće razviti gradski duh, duh otvorenosti, iskrenosti i širine, koji karakteriše neke druge gradove, u kojima se može osetiti neko razumevanje i dobrodošlica. Količina malograđanstva koju oni poseduju, daje sasvim novi kvalitet ovom pojmu. Svi ti koji razmišljaju po ovom modelu (da su ,,dođoši" krivi za sve), nisu ništa drugo nego iskompleksirane, neostvarene i plašljive individue koje na brutalno zao način diskvalifikuju ljude koji su se u Vojvodini obreli, ne svojom voljom, nego jer im je neko porušio i spalio kuće njihovih predaka.
Često su to ljudi koji imaju krizu nacionalnog identiteta, zagovornici neograničene autonomije, pa i secesije Vojvodine, koji izbeglice između ostalog, vide i kao prepreku za ostvarivanje tog cilja. Jer, pobogu, kako da odbacim nekog čoveka, tim pre ako je moje vere i nacije, koji je izbegao i proživeo pakao. Takav čovek nema u sebi ništa ni gradsko, ni nacionalno, ali boga mi ni multikulturalno."
"Sve to liči na podelu na "vaši i naši", a to je ništa drugo do palanački mentalitet. Ograničen, zatvoren i uskogrud. Nažalost, Novom Sadu manjka gradskog duha - što pored ostalog podrazumeva i širinu svesti, otvorenost ka drugima i drugačijima, te prihvatanje različitosti. I upravo te različitosti i čine jedan grad u pravom smislu te reči: mešanjem kultura, boja, stilova i nacija nastaje bogata multikulturna sredina, koja iz sebe može da iznedri mnogo toga lepog i vrednog. U suprotnom, termin "multikulturna sredina" ostaje mrtva floskula na papiru."
Плус. +++