Profa i njegov asistent. Dobar i loš pandur. Profa par godina stariji, ali zato redovni profesor, asistent samo magistarska senka koja već deset godina piše doktorat. Često menja svog šefa na predavanjima, plus odrađuje vežbe. U sebi gomila frustraciju koju često ispucava na studentima. Zato studenti više vole dr Džekila, a plaše se mr Hajda. Na kraju, ko ne bi?
- Mariću, šta bi sa tvojim doktoratom, 'oće li to skoro?
- Znate kako je profesore, deset časova vežbi nedeljno plus vaših osamnaest časova predavanja, pa kolokvijumi svake dve nedelje, pa onaj vaš rad za SCI listu, ja jednostavno ne stižem.
- A da, kad si već spomenuo kolokvijume, sledeće nedelje neću moći da držim ispit pa neka bude pismeni. Ti pregledaj ako nije problem.
- Važi profesore, neće biti nikakav problem."235 studenata izašlo na ispit, svi pali. Inspekcija na fakultetu."
Onaj ogromni stvor koji vas budi grebuckanjem po vratima da biste ga nahranili. Čim oči otvorite on vam donosi lopticu a vi je brzinski bacite što dalje možete i zatvorite vrata da možete nastaviti svoj divni san. Najveća maza na planeti je, dok sunce sija. Čim ga mjesec zamijeni, vaš dosadni priljepak se pretvara u monstruoznu avet; pa ako se desi da slučajno neko od vaših drugova zakorači prema ogradi, ta noćna mora se zaleti da kida i ruke i noge, pa izazove stampedo u uličici u kojoj obitavate. Zato ga i dalje volite. Priušti vam božanstvenu komediju u kasnim satima koju sa prozora možete pratiti dok pijuckate čaj pred spavanje.
A: ''Miči ovog đavola sa kapije, ne mogu da uđem, on je lud! Aaaa! Čime ga hraniš ovo?! Ovo nije pas... Ovo je... Aaaaa! Odoh, vidimo se sjutra!!!''
B: (smireno posmatra i kikoće se)'' ...Laku noć!''
