Dram

Nekada - stara turska mera za težinu/masu, iz doba pre kilograma, grama...

Danas - mera za "težinu" predsednikovog obraćanja, odnosno govora. Preciznije, koliko taj govor sadrži drame.
U dram se računa svaki primer drame i dramoseranja koji u toku govora iskoči po principu jedan dram po primeru. Tako da dram obuhvata: samu temu govora, teme koje nemaju veze sa naslovnim obraćanjem, ali ih on ubaci, ispadanje jezika u toku govora, nameštanje naočara, dramske pauze, lupanje u čelo, čupanje kose, hvatanje za glavu, gestikulacija na nivou Adolfa, samohvaljenje pričama na nivou lovačkih i ribolovačkih itd.Na kraju se samo sabere broj dramova i to je težina obraćanja. Međutim, sami dramovi različito deluju na individualnom nivou kod gledalaca, pa se mogu ti gledaoci svrstati u tri kategorije.

I kategorija - iskreno oduševljeni, jedva čekaju novo obraćanje. Oni posmatraju sam govor gotovo bez treptanja i otvorenih usta, a fizički se manifestuje uzbuđenjem u gaćama i ispuštanjem sluzave tečnosti u iste (tip tečnosti zavisi od pola) često i bez da im je ruka u gaćama radi bludnih samoradnji. Nije iznenađujuće, jer i on odaje utisak osobe koja drka na svoj odraz u ogledalu, a sumnja se da i on sam naknadno gleda snimak svojih govora iz tog razloga.
II kategorija - najteža za definisanje, a jedino im je zajedničko da ne podnose njegove govore i dramove. Uglavnom to smatraju jebanjem u mozak, pa se osećaju mentalno trudnim od njega i zato dobijaju fizički osećaj mučnine. Iz navedenog se jasno vidi da dijapazon negativnih reakcija ide od nagona za povraćanjem do želje da se razbije TV jer je on stalno tamo.
III kategorija - U suštini ista kao i prva kategorija, s tim da su ovde u pitanju osobe starije od 65 i koje su Slobinu sliku u dnevnoj zamenile Njegovom. A pre toga Titovu Slobinom. Ovde nema seksualne manifestacije jer su mahom izgubili polne karakteristike i može se reći da su svi istog pola. Oni to fanatično gledaju, glasno komentarišu i svađaju se sa TV-om, psuju koje im on kaže da mrze itd. Često bi se i vlastite dece i unuka odrekli ako pokažu manjak ljubavi prema Njemu.
Iz svega navedenog se vidi da dramovi izazivaju različita osećanja, te je nemoguće reći da li je veliki broj dramova dobar ili loš, već ćemo ih samo konstatovati. Ali bi bilo lepo kad bi uveli bar upozorenje na broj istih, kao i starosnu granicu što su za određene programe.