Drug-nemilosrdni defanzivac

За разлику од друга-изразитог нападача, он је класични тимски играч. Како то воле коментатори да кажу-обавља прљаве послове који се не виде на терену. Свака екипа мора да има једног таквог. Њему немаш обавезу да додајеш, нити желиш, јер је то аутогол или кардинална грешка у најави. Он се слаже са тим, јер је свестан своје техничко-тактичке (не)обучености и уопште нема проблем са тим. Одликују га две леве ноге/руке јер је увек дешњак(левоноги/леворуки су техничари). Обично је крупније грађе, незаинтересован за спорт. Његова улога је да крља противничког изразитог нападача, што он ради са задовољством. Задовољство је колективно, јер сви воле да виде “рођеног стрелца” како кмечи и тражи фаул који неће добити, па чак и његови саиграчи. Када се бирају екипе, пожељан је када већ буду изабрани сви они који знају да играју. Обавезно се бира пре “класног” офанзивца. Једине мана овог корисног играча(ако је у питању фудбал) је што воли да с времена на време исувише енергично интервенише у одбрани, што за последицу има лопту у комшијском дворишту/на неком крову или дрвету/удаљену десетинама метара од терена.
П.С. Ако у фудбалу на позицији штопера видите брбљивца који држи лопту више од 3 секунде, знајте да је то изразити нападач на издржавању казне због 'алавости.