Dan kada će sve biti drugačije. Baš tog dana će se naći vrijeme za druge i konačno će im se posvetiti pažnja koju zaslužuju. Pronaći će se vrijeme i za sebe, uradiće se sve ono što se već duže vrijeme odlaže. Taj dan će sigurno biti bez oblačka, okupan suncem, topao, ali ne previše i ono što se odjene će biti taman dovoljno. Počeće desnom nogom a završiti zagrljajem i biće taman toliko dugačak koliko je potrebno da se obavi sve što još uvijek nije obavljeno.

Drugi dan, za razliku od prvog, će biti savršen dan.

Дан за опуштање и добар провод. Било да је свадба или слава у питању, први дан је увек некако званичан и препун церемонија, има ту обавеза које се морају испоштовати, хтео - не хтео. Тако закон и традиција налажу. Јер, ко си ти да прекидаш традицију? Значи, стари су ти сачували обичаје кроз векове (какви су, такви су - твоји су) под окупаторским јармом и по цену живота, а ти би то прекинуо из чистог хира, јер је ''ин'' бити атеиста, хипстер, геј и шта-ти-ја-знам, далеко било?
Но, да се вратимо тематици, ко је још видео да је сито бачено од пијане младе остало на крову? То свакако говори да се ни млада испичутура неће дуго задржати у тој кући. Или рецимо, да у коматозном стању ломиш колач са попом у цркви и тражиш гутљај вина с којим он прелива љеб? Што не иде - не иде.

Е, зато се стрпи. Стрпљен - спашен. За тебе је, роде, измишљен други дан! Да се лепо распиштољиш у друштву блиских, што рођака, што пријатеља, и да васцели дан стављаш по црвену у свако ребро развучене Далапе 'армонике, док уредно испијаш шприцер за шприцером.
Сваки познавалац и домаћин једва чека да се гунгула првог, ударног дана рашчисти, те да крену баханалије другог дана.