Veoma interesantan fenomen. Kada pušač puši i istovremeno priča sa nekim, u svakom trenutku se odigrava jedna čitava drama koje on nije svjestan. Drama između želje za pušenjem i unosom nikotina i želje da se priča, uz korištenje gestikulacije.
Cigareta se nalazi u ruci, i pušač nesvjesno nastoji da je donese do usta kako bi uvukao dim, ali ne uspijeva, jer čim se ona malo primakne ustima, ruka koja ju je nosila, dobija od mozga drugi zadatak, mora se odmaći od usta da bi nešto gestikulirala, da bi istakla neku važnu stavku u priči. I taj se proces može jako dugo ponavljati , dok konačno ne dođe do usta, cigareta se može i deset i više puta kretati napred-nazad, ka ustima i dalje od njih u toj opštoj borbi između žestokog nastojanja da se puši i nastojanja da se ruka koristi za gestikulaciju.
Е, прво сам мислио да је ово глупо, али онда сам замислио и схватио да то радим понекад и насмејао сам се кад сам се сетио, иако се у првом трену нисам сетио. +
E moj Ćosaviću nisi ti neki nikotinski džanki... Mene kriza kad ošine pre par dimova ni sa samim sobom ne progovaram... :))
Ma + na defku, to stoji, nego ja odmah doživim krizu čim neko priča o duvanu ili spomene kafu...
meni ovo super, tačno znam o čemu pričaš al se nikad ne bi sjetio, Bravo Jovo psiholože :)