Dušanke i lazarice

Негде у тек проглашеној Краљевини Србији:
-Родољубе! Родољубе, јебему гајде, шта ти је то на глави?
-Па капа.
-'Ајде! А ја будала мислио да си гаће ставио на главу! Не будали, Родољубе, него говори каква ти је то шапка на ушима!
-Шајкача.
-Каква бре шајка, црно дете, си ти луд?
-Ма не шајка него шајкача, деда, ш-а-ј-к-а-ч-а!
-Како год, ђаво је однио! Што је мећеш, окле ти?
-Дао ми каплар Јевђеније од преко пута.
-Каплар?
-Па јашта, деда, много постала популарна после оније ратова с Турцима.
-А чек', сине, не разуме деда, зар немају такву капу Швабе?
-Па јесте, код њих је настала али...
-Е јебем ти живот да ти јебем! Па добро бре, Родољубе, какав си ти то родољуб? 'Оћеш да ме отераш у 'ладни гроб пре него што ми је суђено?
-Не разумем у чему је проблем?
-Јебе се вас младима за традицију! Некад се знало! Сваки србенда на глави или душанку или лазарицу, а не...не та говна што вам долазе с Запада!
-Немој тако, деда, и ја носим Душанку, али не на глави...
_______________________________________________________________________
Данас, негде у Републици Србији:
-Сине, метни шајкачу на главу. Слава је, ваља се!
-Ма бежи бре, ћале, са тим сељачким глупостима!
-Срам те било, балавендеру један, немаш поштовања према старој српској светој традицији! ССС традији! Још је стари српски обичај, још из времена светога цара Лазара, да се на крсну славу носи шајкача. Е каква је ова младеж данас, Србине, шта си доживео!?