Kao momak, voleo sam da sa devojkom odlazim kolima uveče na našu plažu pored Dunava.
Naravno, da radimo ono što voli da radi sav normalan mlad svet.
Jedno veče smo zatekli par u drugim kolima, koji je došao pre nas. Bili su u nekom starom stojadinu. Primetivši nas dolazak, verovatno smo im zasmetali i oni odluče da odu.
Tada počinju muke njihove ili bolje njegove, to jest momka čiji je stojadin.
Koliko god da je pokušavao da pokrene auto, motor nikako da upali. Onako besan izlazi iz kola i zove devojku da mu pomogne da izguraju auto sa peska na put.
Izlazi cura ili bolje rečeno nešto što liči na žensko. Kratka kosa kao kod robijaša, a ruke kao bukove meterice
Mislim da je imala guzicu širine jednog fiće. Počinju da guraju kola , ali ona ni da maknu. U jednom momentu on se onako besan, okreće prema njoj:
On: Mamu ti jebem, teža si od ovog auta. Možeš i njega i mene nositi u zubima, a tu mi se nešto kilaviš...
Ona : Šta si to rekao?
On: To što si čula, kravetino kilava. Možeš pojesti tri kile prasetine, a ne možeš pomeriti jednog trulog stojadina
FLJAS, puče šamarčina ko pištolj. Momak pade ko pokošen. Jebote, ova ako ga nije ubila, bar mu je izvalila vilicu.
Ona se demonstrativno okreće i odlazi, a on jadan nikako da ustane.
Pomislio sam, ajd idem da pomognem jadniku makar oko auta. Dolazim do njega, on već ustao i došao malo sebi. Pitam ga gde nađe onu strvinu. Odma me napao kakvi su mi to izrazi za njegovu devojku. Došlo mi da ga i ja ošamarim. Ostavio sam ga sa tim njegovim kršem da se sam pati. Nju smo usput pokupili. Za malo da skašim amortizere dok sam je odbacio do grada, pošto ni moj reno nije bio u cvetu mladosti.

Eee... nekada sam bila avion... sada sam džambo džet!