Efekat hrčka

Pojava u našem okruženju poznata pod izrazom "da se ne baci", samo u malo više megalomanskijim razmerama.

Čuvanje svega i svačega, po cenu nemanja slobodnog prostora u kući. Sve to može da zatreba nekad, nekome, za nešto. Svaki predmet je drag i svi će oni koristiti. Ispod 10 nepotrebnih stvari se nalazi jedna ili dve preko potrebne, a ispod njih još cirka dvadesetak gluposti do čijeg se posedovanja došlo bez ikakvog konkretnog razloga.

U poslednjoj dekadi je došlo i do digitalne verzije efekta hrčka, tako što se svaki fajl skinut sa neta čuvao toliko dugo dok nije morao da se nareže na DVD, jer je hard disk bio potreban za skidanje još stotinak gigabajta filmova, muzike, igrica i ostalih čudesa. Kada će se to sve odgledati i isprobati, to niko ne zna, ali neka stoji - zatrebaće (valjda).

Amerikanci su (gle čuda, pa, kako oni?) otišli korak dalje - iznajmljuju ljudi ogromna skladišta za koje plaćaju godišnje solidnu kintu, za čuvanje svega do čega im je stalo. Stripomani čuvaju svojih 37 edicija DC komiksa i Marvela, jer bez njih na sigurnom ni oni sami nisu sigurni. Neko čuva poluraspadajući nameštaj iz doba Građanskog rata, jer su ti restorani brze hrane za moljce pripadali njihovim precima koji su ginuli za jug.

Oni koji su gledali "Mućke" se nadaju da je neka drangulija iz njihove pretrpane garaže prečica do ogromnog bogatstva. Možda se nešto može uraditi sa nekim Filipsovim gramofonom iz 1921. godine, a možda jednostavno treba pozvati lokalne cigane da odnesu taj šut. Realno, samo oni znaju kako da sve to pretvore u neku kintu.