У сваком месту постоји омладинско удружење за заштиту животне средине. Чланови тог удружења обуку мајце са натписима типа: Save the planet, Let the green grow, Ecology(поново израз употребљен на погрешном месту), Reduce, reuse, recycle...Потом одлазе у основне и средње школе у општини и омладини говоре о значају рециклаже, бацања отпада у кантe и контејнере, о штетности пластичних кеса итд. Потом оду у најближу проавницу, накупују чипса, смокија, Кока-коле, пива, цигара... Када им продавачица све то стави у велику пластичну кесу, они уместо да је врате, траже још једну како ова не би пукла. Затим одлазе на ''своје место'', тамо све поједу, попију, попуше, а отпад немарно оставе за собом.
Закључак: никог није брига за заштиту животне средине док не буде ошинут по новчанику.
Част изузецима.

-E, izvini ja uvek zaboravim, šta si ti ono beše po zanimanju, nefrolog?
-Ekolog.
-Jeste, uvek pomešam. Hteo sam da te pitam da li možda znaš Zekira Redžepovića? On isto to radi, vozi kamion sa đubretom u komunalnom pa mi uvek namerno obori kante ispred kuće, ne znam šta da mu radim, kome da se obratim. Jednom mu nisam dao stari šporet iz dvorišta i sad mi se sveti mamu mu ciganjsku...