Klin čorba među poslasticama, vrlo popularno kulinarsko instant-delo srpskih domaćica u doba krize i nestašice, da ne kažem slatkiš sa višedecenijskom tradicijom. Kada se Nestle viđao samo ako prekoostane komšiji kojem je ćale u Švapskoj, a Dr Oetkera nema ni za lek, tu je ovaj pečeni amalgam brašna, šećera, džema i ostataka dana: može suvo grožđe, kašičica kakaoa, dve-tri sočne psovke i eto konditorskog Frankeštajna. Izgledom baš i nije tiramisu, ali ukusom zato tek nije nešto, a ako ga malo prepečeš, mučiš se posle da ga polomiš ko keva lebac u “Negde u zemlji snova”. Ipak, kad nema bolje, valja.
1999. godina
- Uf, opet sirena.
- Jebeš je, neću ponovo u onaj buđavi podrum, pa nek’ mi krstare u dupe. Pristavi kafu, da razbacimo karte. Je l’ ti baba kući?
- Gleda Smaraldu u drugoj sobi: istrošile joj se baterije na sluški još pre mesec dana, nema ona pojma da svira uzbuna. Stavljam kafu, imamo i embargo kolača od juče!
- Jupiii!
